Zima

Verujem da neću sada reći ništa različito od onoga što ste poslednjih dana čuli na svakom ćošku: MRTVA SAM BOLESNA! Neverovatno… Ne sećam se da mi je ikada bilo ovako… Samo se sećam maminih priča, čarapica sa sirćetom i raznih alternativnih načina lečenja, bakine supice i mučnih masaža alkoholom… Mislila sam da ipak imam previše godina da kroz to opet prolazim… I tako… Posle značajnih količina antibiotika, sprejeva i kapi za nos, septoleta, paracetamola i brufena, nekako sam uspela da se dovučem do tastature…
Ovaj post neće imati nikakve veze sa enterijerom i dekoracijom.
Ušuškana ispred televizora predhodnih par dana imala sam ”privilegiju” da gledam i slušam sve što se emituje. Pa da podelim…
Ušuškana, naravno, jer centalno grejanje u ovom gradu (a verujem i svim gradovima ove države) ne radi, primećujem da se to u medijima ne spominje. Čujem da se svi žale kako nikad nije bilo ovako loše grejanje, ali ponoviću, to se u medijima ne spominje, a verujte ako je neko pratio pomno, to sam ja. Nema veze, uključujem klimu kako bih stvorila ambijent prijatan za jedno prosečno ljudsko biće, nastavljam da pratim. Cela frka oko mleka, prisustva nedozvoljenih supstanci, neispravnosti, dozvoljenih količina aflatoksina, trčim do frižidera da se uverim da li je to što sam davala deci svako jutro ubistveno ili ne, shvatam da opet mediji pokušavaju da izmanipulišu nas, sveverujuće i naivne i zapitam se zapravo o čemu se radi… Aha! Onda čujem sledeću vest: cena elektične energije poskupljuje za 20%, pomera se granica potrošnje plave i crvene zone, pa tako da jedan prosečan građanin koji se mora istuširati bar jednom dnevno, upaliti svetlo da ne bi čitao pod svetlošću sveće, uključiti šporet ne bi li napravio jedan ručak (o korišćenju mašine za sušenje veša ne želim ni da govorim, to je luksuz) mora ući u crvenu zonu hteo ne hteo… Naravno, tada pogledam u moju klimu koja ceo dan radi punom parom i shvatim da: plaćam grejanje koje ne greje, plaćam struju dva puta više nego što iznosi prosečna plata u Srbiji (plaćaću tri puta više jer moram da se zagrejem), plasiraju mi priču o mleku da imam oko čega da brinem da ne mislim o osnovnim životnim stvarima. Pomislim: pa da, u Bugarskoj je pala vlada zbog poskupljenja električne energije, moraju to nekako da provuku… Tako je bilo i onomad kada je na svim naslovnim stranama bila Cecina fotografija i svi smo se pitali šta će biti sa nanogicom, a u stvari je Kosovo bila centralna tema, više se ni ne sećam tačno šta, verovatno smo bili uslovljeni da priznamo Kosovo kako bi smo dobili datum datuma početka pregovora o već nekom datumu potencijalnog prijema u predvorje EU ili nešto iz te serije… Ali tema tih dana je bila Ceca i nanogica…
Svejedno… Meni je i dalje hladno. I bolesna sam. I zvala sam toplane da dodju i ustanove šta nije u redu, verovatno će me otkačiti i postaću eskim dok se neko pojavi…
I kako u ovim uslovima da pišem o enterijeru?!
Možda bi odgovarajući zaključak danas bio: Pre stupanja u proces preuređenja ambijenta u kom živite, potrebno je obezbediti osnovne uslove za život u istom. Kako?! I dalje tragam za tim odgovorom… Javljam čim saznam!